Povrsinski kopovi - Barosevac
Get the Flash Player to see this rotator.

O razvoju rudarstva kao jedne od grana privrede koja značajno može poboljšati finansijski i privredni razvoj srpske države govorilo se danas na svečanom otvaranju Šestog međunarodnog simpozijuma „Rudarstvo 2015” na Borskom jezeru.

Simpozijum je svečano otvorila Mirjana Filipović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, koja je naglasila da predstavnici Vlade Srbije i resornog Ministarstva vide rudarstvo kao sektor koji može značajno uticati na ekonomski razvoj države. Ona je istakla da će donošenje novog zakona umnogome olakšati ulazak investitora u nove projekte koji će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i bolje uslove rada.

- Osnovni cilj razvoja geologije i rudarstva u Srbiji je uvećati ekonomske efekte sektora – istakao je Siniša Tanasković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, koji je ovom prilikom najavio da će uskoro biti završene izmene i dopune aktuelnog zakona koji uređuje ovu oblast i da će te izmene doprineti poboljšanju opšteg poslovnog ambijenta za investicije.

Tokom šestog međunarodnog simpozijuma o rudarstvu koji će trajati tri dana biće predstavljeno oko 50 stručnih radova pred oko 100 učesnika iz zemlje i regiona. Tradicionalno na ovom skupu učestvuju predstavnici JP „Elektroprivreda Srbije” sa svojim privrednim društvima RB „Kolubara” i „ TE-KO Kostolac”.

Doneta je odluka o odobrenju pozajmice za firmu „Kolubara-Usluge”. Zajmodavac je JP EPS, pozajmica vrednosti 200 miliona, a ova novčana sredstva su neophodna da se „Usluge” stabilizuju, da preduzeće može da opstane, kao i da se poslovanje stabilizuje i unapredi – rekli su danas Milorad Grčić, direktor Rudarskog basena „Kolubara” i Milan Đorđević, predsednik Sindikata radnika „Elektroprivrede Srbije”.

U obraćanju predstavnicima medija, Grčić se zahvalio radnicima „Usluga” koji od poslodavca potražuju 1,5 platu na strpljenju i razumevanju i istakao da je ispunjeno ono za šta su se zajednički zalagali predstavnici menadžmenta i sindikalnih organizacija.

-Sa ovom pozajmicom, ulaskom i početkom poslova „Usluga” u Stakleniku koji je u vlasništvu „Kolubare” odnosno EPS-a, raskidanjem ugovora sa servisom „Pavlović”, i još nekim potezima koji će povećati obim posla i angažovanje „Usluga” unutar „Kolubare” i EPS-a stvaraju se uslovi da se ova pozajmica i vrati – istakao je direktor „Kolubare”.

Milan Đorđević, predsednik Sindikata EPS-a zahvalio se svim zaposlenima koji su u periodu koji je bio veoma mučan pokazali razumevanje i strpljivo čekali na rešenje problema.

Đorđević je istakao da će EPS i RB „Kolubara” imati pravo kontrole nad sredstvima pozajmice, kako novac ne bi bio nenamenski potrošen.

-Problema u „Uslugama” ima mnogo i ovim nisu rešeni svi problemi firme.  Tek predstoji težak period, kao i reorganizacija preduzeća. Rukovodstvo „Usluga” moraće  redovno da informiše zajmodavca o načinu trošenja novca. Nama je interes da sačuvamo „Usluge”. Radnicima poručujem da će posla za njih biti i da će primati zarade. Kada je reč o onima koji su dobili nezaslužena povećanja koeficijenata, svi će biti će biti vraćeni na osnovne koeficijenta i  imaćemo pravičnu sistematizaciju - rekao je Đorđević i naglasio da predstavnici sindikata zajedno sa direktorom rade na ideji da se pokuša konsolidacija tri preduzeća koja su pod okriljem Agencije za privatizaciju. Reč je o firmama „Kolubara-Usluge”, „Kolubara-Građevinar” i „Kolubara-Ugostiteljstvo”, a ideja je da se „izvuku” iz procesa privatizacije i da se stvori jedno uslužno preduzeće koje bi radilo za potrebe „Kolubare”.

-Nаjjeftiniji i nаjtrаženiji ugаlj „Kolubаrа” grаđаni će ponovo moći dа kupe od 1. junа. U ovom momentu proizvodimo preko 60.000 tonа dnevno jer toliko obrenovаčke termoelektrаne mogu dа sаgore zа proizvodnju električne energije - rekаo je juče direktor Rudаrskog bаsenа „Kolubаrа” Milorаd Grčić zа RTS.

On je podsetio dа je nа nаjvećem „kolubаrinom” kopu „Tаmnаvа-Zаpаdno polje" gotovo 11 meseci pod vodom bilo devet bаgerа, čijа je poprаvkа u toku i dodаo dа je, i  pored teškoćа, od jаnuаrа proizvodnjа ugljа pet odsto većа od plаnirаne. Trenutno, nа deponijаmа u TENT-u imа milion i 250 hiljаdа tonа ugljа nа zаlihаmа.

Direktor Grčić ovom prilikom odgovorio je i nа drugа аktuelnа pitаnjа o proizvodnji nа kopovimа:

Kаko ide poprаvkа bаgerа i druge mehаnizаcije nа kopu?

-Svi bаgeri će biti remontovаni u roku. Ono što je bitno – počeo je dа rаdi nаjveći jаlovinski sistem gde rаdi „glodаr 3” i efekti nа proizvodne rezultаte se već vide. Proizvodnju jаlovine smo od tog mometа podigli zа skoro 15 procenаtа.

Kаkаv je plаn, kаdа će kop „Tаmnаvа” ponovo biti potpuno аktivаn?

-Kompletnа opremа će biti u funkciji tokom junа mesecа. Vаžno je nаglаsiti, bez obzirа nа opremu kojа će početi dа rаdi posle revitаlizаcije, dа se nа tаmnаvskim odnosno kolubаrskim kopovimа proizvodnjа odvijа i reаlizuje nа plаnirаnom mesečnom nivou. „Kolubаrа” sаdа rаdi pod velikim opterećenjem. Svi sistemi rаde pod velikim opterećenjem i zbog togа je vаžno dа revitаlizаcijа bude što pre zаvršenа. Sve će to biti zаvršeno u junu.

Kаkvа je proizvodnjа u odnosu nа plаnirаne količine ugljа?

-Proizvodnjа ugljа je zаdovoljаvаjućа zа ovo godišnje dobа. Mi u ovom momentu proizvodimo preko 60.000 tonа dnevno jer toliko obrenovаčke Termoelektrаne „Nikolа Teslа” mogu dа sаgore zа proivodnju električne energije. Deponije su nаm pune, deponije su nа zimskom nivou. Nа deponijаmа u TENT-u imаmo zаlihа milion i 250.000 tonа.

Juče je počelo i širenje kopа. Štа to, zаprаvo, znаči?

-Uprаvo je nаstаvljenа ekshumаcijа grobljа u Bаroševcu što je veomа vаžno dа bismo ostvаrili plаn. Podsećаm, groblje u Bаroševcu je nešto što je bilo goruće dа bi se Polje „B” proširilo i dа bismo nа Polju „B” nаstаvili eksploаtаciju i proizvodnju ugljа.

Zbog poplаvа nаjjeftinijeg kolubаrskog ugljа nije bilo u prodаji zа široku potrošnju. Kаdа će grаđаni ponovo moći dа gа kupe?

-Plаn prodаje ugljа je usvojen nа nivou EPS-а. Prodаju počinjemo od 1. junа zа industriju i široku potrošnju. Sušаrа u Vreocimа ove godine rаdi mаnjim kаpаcitetom, tаko dа sušenog ugljа nećemo imаti zа široku potrošnju, аli sirovog ugljа imаćemo sаsvim dovoljno. Od 1. junа će krenuti oglаs i grаđаni će moći dа kupuju.

Izvor: RTS

Milorad Grčić, direktor Rudarskog basena „Kolubara”, je obraćajući se ministrima na svečanoj sednici povodom jednogodišnjeg rada Vlade Srbije održanoj juče na kopu „Tamnava-Zapadno polje”,  najavio za sledeću godinu otvaranje novog kopa „Radljevo” koji će imati 350 miliona tona uglja zaliha.

Grčić je rekao da je plan za otvaranje novog kopa sklopljen u dogovoru sa Vladom i „Elektroprivredom Srbije”, poručivši da to garantuje dugoročni opstanak RB „Kolubara” i celog regiona.

On je podsetio da je RB „Kolubara” žila kucavica elektroprivrednog sistema Srbije koja godišnje proizvede lignita za 52 do 54 odsto proizvodnje električne energije, kao i da se na kolubarskim kopovima proizvede 70 odsto ukupno proizvedenog uglja u Srbiji.

-Zato je važno da RB „Kolubara” opstane, da bude ono što je bio, i više od toga i, samim tim, kroz budućnost „Kolubare”, budućnost ima i elektroenergetski sistem Srbije - istakao je Grčić.

Direktor „Kolubare” je posebno zahvalio premijeru Srbije, resornom ministru i ostalim ministrima na angažovanju pri ispumpavanju vode koja je poplavila rudarski basen tokom prošlogodišnjih majskih vremenskih nepogoda.

Kako je objasnio tamnavski kop bio je poplavljen sa 187 miliona kubika vode, ali da je to sve ispumpano i da je stvorena situacija da se postepeno puštaju u rad svi sistemi.

-U junu će svi sistemi koji su bili pod vodom biti revitalizovani i puštani u rad, jedan po jedan - poručio je Grčić.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će u junu biti potpuno obnovljena proizvodnja uglja u Rudarskom basenu „Kolubara”, posle prošlogodišnjih poplava, kao i da će ove godine u „Kolubari” biti dostignut nivo proizvodnje od 29 miliona tona uglja.

Vučić je pre početka zvaničnog otvaranja svečane sednice vlade, koja je održana RB „Kolubara”, rekao da će jedan bager biti pušten u pogon 1. juna, kada će potputno biti obnavljena proizvodnja u „Kolubari”.

-Prošle godine smo imali prozivodnju od 22,3 miliona tona uglja, a ove godine ćemo imati izmedju 28 i 29 miliona tona proizvodnje. Tražio sam i molio Grčića i sindikate da pomognu i motivišu radnike i da dostignemo 29 mliona tona, što je cilj za ovu godinu - istakao je Vučić.

On je naveo da je uspeh za celu Srbiju, ne samo za „Kolubaru”, jer nam to dramatično podižu bruto domaći proizvod i uvećava proizvodnju električne energije.

Danas je u Direkciji Rudarskog basena „Kolubara” održan sastanak predstavnika JP EPS, RB „Kolubara” sa predstavnicima kompanije „Sandvik” i konsultantskih kuća „Mibrag” i RWE koji označava početak realizacije projekta nabavke novog odlagača za kop „Tamnava-Zapadno polje”.

Kako je na sastanku istaknuto, dosadašnja saradnja sa „Sandvikom” je bila veoma uspešna i plodonosna, a očekuje se da će i na ovom projektu biti nastavljena. Nabavka novog odlagača za međuslojnu jalovinu kapaciteta 12.000 metara kubnih na sat je jedan deo projekta  Zaštita i unapređenje životne sredine u Kolubarskom ugljenom basenu“ koji se finansira kreditnim sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačke razvojne banke (KfW) i sopstvenim sredstvima JP EPS.

Projekat se sastoji iz tri dela. Prvi deo je projekat A – projektovanje, izrada i montaža BTO sistema za budući povšinski kop polje „C“. Vrednost ovog dela projekta je 80 miliona evra i finansira se kreditom EBRD banke.

Projekat B čini odlagač za međuslojnu jalovinu za kop „Tamnava-Zapadno polje“, kapaciteta 12.000 kubnih metara na sat, a projekat C sistem za upravljanje kvalitetom uglja na Tamnavskim kopovima. Kredit za projekte B i C, u iznosu od 65 miliona evra, kao i devet miliona evra bespovratne pomoći, obezbedila je KfW banka.

Realizacija projekta, koji je šire poznat pod nazivom  „Zeleni kredit“, omogućiće velike finansijske uštede u proizvdonom procesu, racionalno korišćenje uglja kao neobnovljivog prirodnog resursa, sigurno snabdevanje elektrana lignitom ujednačenog kvaliteta i smanjenju emisija štetnih gasova – CO2, SO2 i NO2, kao i količina pepela i šljake.U realizaciju projekta, EPS će uložiti i sopstvena sredstva u iznosu od 28 miliona evra.